Sasvim izokola sam naišao na ovog izvrsnog savremenog kompozitora - gledajući brdo nekih filmova Masaki Kobajašija iz 50tih i 60tih, koje je krasio vrlo zanimljiv koncept prateće muzike. Vrlo minimalno, bazirano na tradicionalnim zvucima, ali opet uz neku savremenu i mračnu notu. Nakon nekoliko filmova već nisam mogao da odolim da ne potražim ko je to radio zvuk/muziku i ispostavilo se da je on, slobodno se može reći, najpoznatiji japanski kompozitor - Toru Takemitsu (1930-1996).
K'o što vidite na slici gore, i on je neki tipični klasičarski frik k'o i oni ostali pawwini. Šalu na stranu, čovek je stvarno uradio nešto posebno i iz njegove priče možda možemo i mi nešto naučiti. Isprva je, na početku karijere, bio distanciran od tradicionalne muzike svoje zemlje, jer ga je ona jako asocirala na tada upravo minuli rat i nacionalističku propagandu. Neko vreme se držao "zapadnjačke" muzike, koja ga je zapravo još u 16-toj godini i uvukla u svet komponovanja, međutim ironično kako to biva, dosta godina kasnije ga je upravo jedan stranac, ni manje ni više nego John Cage, inspirisao da se pronađe u osobenostima muzike svoje zemlje.
Poslušajte i pogledajte uvodnu scenu za monumentalni film Akire Kirosave "Ran" (1985):
Kao i za 23 godine stariji "Seppuku" Masaki Kobajašija:
Nažalost ne mogu da nađem dobru scenu kao primer, ali ako želite da čujete stvarno uvrnuto-prosto-genijalni soundtrack za film, pogledajte "Kaidan" (1964). Mislim to nije muzika, ne znam šta je to, reverbovani zvuci nekih letvi koje padaju i neke škripe: ultra-minimalni industrial-dark-ambient sa sredine 60tih.
Nažalost nisam posebno istraživao njegove radove van tog filmskog opusa, pošto su oni baš onako klasičarski (violina, kamerni i simfonijski orkestar), mada ne sumnjam da je i to super samo kada se posveti vreme.
(
edit: ako se neko baš zainteresuje, tu je dokumentarac iz 6 delova o tim filmskim radovima: http://www.youtube.com/watch?v=-EgfDya9CGc)
