Za mnoge je, ovogodišnji rad Greg Davis-a na Kranky etiketi - Mutualy Arising, bio razočarenje. Sam epilog kritičke revije hipsterski  nastrojenog Pitchfork-a govori dovoljno i za ostale - Sitting in a room and composing half-hour, unflinching drone epics is never a "normal" activity. Međutim, ja sam imao drugačije iskustvo, prijatan i pozitivan utisak, a dotični rad me je u određenoj meri inspirisao prilikom skorašnje muzičke kolaboracije Xiqhhyiecryn & Koneyn - Patience. Novi Midpoint sadrži dve duge drone ambient orijentisane kompozicije izvedene uživo na dva različita mesta, sa vremenskim raskorakom od tri godine, prateći Greg-ov razvoj i blagu stilsku raznolikost. Još jedan čudniji  album i preporuka ovog magazina.

    Snimak iz 2006. godine Bellingham, Washington potpuno definiše termin drone, eksperimentišući i čak prelazeći granicu u ekstrem, a to je upravo ono što mi je i privuklo pažnju još kod Mutualy Arising. Očekujte dvadeset tri minuta prilično homogenog, jednolično-sporog razvoja i u početku umirujućih, treptavih promena analognih synth-ova, ali polako dodavajući više frekventnih slojeva i vokodirane glasove, na kraju iznenada kulminirajući field recording-om vode i metalnog perkusionog instrumenta.

  Skoriji performans ove godine, Burlington, Vermont, je ako se može reći  prirodniji i harmoničniji od prethodnog, uz više različitih elemenata: Korg mono/poly synth, Wurlitzer MLM organ, snimljeni šumovi raznih lokacija, uključujući i čest instrument na Greg-ovim nastupima - gong. Neverovatno je kako se ova stvar vremenom otvori i raširi. Potpuno drugi, mistični svet koji polako hipnotiše i obuzima. Na kraju, opet se dešava zanimljivi, iznenadni obrt uz ritam doboša i arpeggio sekvence čijem povećanju intenziteta i promenama naizgled nema kraja.

   Kao i sa svim ekstremnijim poduhvatima i u ovom slučaju je pitanje u kakvom  raspoloženju i koliko dugo ćete biti skoncentrisani, no verujem da itekako ume da nagradi one strpljivije i izazove čudan osećaj.