Godina 2008. je počela sa novom nadom, projektom Koneyn sa izdanjem Enclosed. U pitanju je EP sa tri pesme, pažljivo odabrane, taman da kašičicom hrani poštovaoce ovog zvuka kako bi tražili još u budućnosti, a verujte mi na reč - tražiće. Iako Koneyn kao uticaje navodi Clock DVA/T.A.G.C., Autechre, Thomas Koener/Porter Ricks, Sonar... ne mogu da se otresem utiska da je dok je pravio pesme ipak najviše slušao Lustmord i to one, tako da se izrazim, tiše i ambijentalnije pesme. Koneyn na obazriv način koristi šumove,ritam kao i bass sekciju uvodeći vas u stanje slično snu koje predhodi buđenju.

 

 

 

Pesma koja je moj favorit, a ujedno je i najmračnija na celom izdanju. Uvod najavljuje uznemiravajuću pesmu i drži u neizvesnosti do sve dok ne krene bit. Ritam iako prigušen je dosta efektan i sigurno će vas pomeriti ako ne fizički onda barem emotivno. Dobar potez je melodija od tri tona koja je vrhunac pesme i daje joj poseban pečat time što utiče na ritam kao i da je sama deo istog. Kraj pesme se dugo proteže kao da ostavlja trag onoga što se upravo završilo.

Kreće kao logičan nastavak predhodne sa jednoličnim glavnim ritmom uz pojedine uplive prigušenih efekata doboša. Ono što mi se na ovoj pesmi sviđa je tajna melodija. Kažem "tajna" jer je rezervisana za one koji zaista slušaju pesmu, čak se ponekad zapitate da li je ona stvarna ili sami zamišljate te tonove tokom slušanja. Glavna tema pesme me dosta podseća na odjavnu pesmu Vangelis-a za Blade Runner, ne cela naravno pošto nije reč o plagijatu, ali mislim da sam otkio još jedan uticaj tokom kreacije pesama za Enclosed.

Ne tako omiljena, ali podjednako dobra pesma. Pesma i jeste to gore pomenuto buđenje. Početni tonovi mi nisu posebno dragi, ali to se sve gubi tokom trajanja pesme koja drži sećanje na prethodne dve. Najviše mi se sviđa spoj bass linije sa bass bubnjem koje idu uporedo, a potom se trajanje bass sekcije produži za sekundu.

 

 

 

Sve tri pesme su dosta slikovite i možete ih iznova preslušavati i to od prve do zadnje radi potpune slike, a kad dođete do kraja imaćete osećaj da se nešto zaboravili od prve ili druge te ćete ih ponovo preslušavati. Omot albuma je podjednako zanimljiv. Vizuelno vam objašnjava kakva je muzika u pakovanju, ali to nije dovoljno jer muziku morate preslušati. Moram da naglasim da je ovo DIY (Do It Yourself) odnosno "Uradi Sam" izdanje i to od muzike i produkcije pa do dizajna omota.