Iako naziv sugeriše da delo izvodi 18 muzičara, Steve ipak predlaže više ljudi iz razloga što je ovo delo jedno od najtežih za izvođenje. Od početka do kraja, delo je vrlo emotivno, razdragano i daleko od monotonog (ukoliko vas "minimalizam" odvraća od preslušavanja). Karakteriše ga pulsirajuća fabrička repetativnost šablona sa tehnikom isprepletanih ritmova koji sviraju istovremeno i u istoj boji. Ovu cikličnu impulsnu tehniku je neko dobro shvatio i izkomercijalizovao u trance žanru. To čini kompozitore respektabilnim umetnicima -- svojim radom i znanjem mogu da pomere muzičke granice. Nemojte da vas analogija sa trance-om odvrati od izdanja, ali to je neminovna asocijacija zbog tolikog pulsiranja. Delo vas može odneti u meditativno i inspirativno stanje svesti u zavisnosti od vašeg praga tolerancije prema repetativnoj minimalnoj muzici.